Šta je računarstvo u oblaku (cloud computing)?

Znate ono kad gledate seriju online, čuvate fotografije na internetu ili radite na zajedničkom projektu sa timom, a da pritom ne morate da brinete o tome gde se fajlovi zapravo čuvaju? 

To je cloud computing, odnosno računarstvo u oblaku.

“Oblak” je svuda oko nas i podržava mnogo toga što radimo svakodnevno, od malih zadataka na našem mobilnom telefonu do velikih poslovnih operacija.

Ali šta je zapravo „oblak“ i zašto ga sve više kompanija koristi kako bi podržale svoj rast?

Hajde da pogledamo kako cloud computing funkcioniše, zašto je važan u digitalnom svetu i kako ga kompanije koriste za najrazličitije zadatke, od jednostavnog čuvanja podataka do naprednih platformi za razvoj aplikacija.

Šta je računarstvo u oblaku?

Računarstvo u oblaku (cloud computing) znači da možete po potrebi (on-demand) koristiti računarske resurse poput servera, skladišta podataka, baza podataka, mreža i softvera, sve preko interneta - i plaćate samo ono što stvarno koristite (pay-as-you-go model).

Zahvaljujući “oblaku”, ne morate da kupujete, održavate ili upravljate fizičkim hardverom. Umesto toga, odmah imate pristup alatima i infrastrukturi kad god vam zatrebaju.

Bilo da razvijate novu aplikaciju u startapu, upravljate ogromnim količinama podataka u globalnoj kompaniji ili jednostavno čuvate lične fajlove, cloud computing vam stavlja vrhunsku IT infrastrukturu na dohvat ruke.

Možete koristiti resurse kada vam trebaju, plaćati samo ono što koristite i izbeći komplikacije sa održavanjem servera ili hardvera.

Mogućnost da „pozajmite“ računarske resurse od provajdera oblaka čini računarstvo u oblaku privlačnim za kompanije svih veličina. Otvara nove prilike za inovacije, fleksibilnost i rast, a sve to bez velikih troškova za IT infrastrukturu.

Vrste računarstva u oblaku

Kao što možete da pretpostavite, nisu svi oblaci isti.

U zavisnosti od potreba vašeg poslovanja i koliko kontrole želite nad podacima i infrastrukturom, postoji nekoliko modela cloud computinga koje možete izabrati.

Evo pregleda glavnih modela implementacije.

Modeli implementacije

Kada prelazite na “oblak”, jedna od prvih odluka je kako ga želite koristiti. Želite li potpunu kontrolu, maksimalnu fleksibilnost ili kombinaciju oba?

☁️ Javni oblak (Public cloud)

U javnom oblaku, usluge i infrastruktura su hostovane kod provajdera treće strane i deljene su između više korisnika.

Ovo je najčešći model, jer je ekonomičan, fleksibilan i lako skalabilan prema vašim potrebama. Javni oblak je idealan za kompanije koje žele da izbegnu upravljanje fizičkim hardverom i kojima je prihvatljivo zajedničko okruženje.

☁️ Privatni oblak (Private cloud)

Privatni oblak pruža veću kontrolu i ekskluzivnost.

U ovom modelu, infrastruktura je posvećena isključivo jednoj organizaciji, bilo da se hostuje unutar kompanije ili kod provajdera treće strane. Ovaj model je savršen za kompanije sa strogim zahtevima za bezbednost, usklađenost ili performanse, jer omogućava veću prilagodljivost i kontrolu nad okruženjem.

☁️ Hibridni oblak (Hybrid cloud)

Kao što ime sugeriše, hibridni oblak spaja najbolje od oba sveta, kombinujući privatni i javni oblak. Omogućava kompanijama da osetljive podatke ili kritične aplikacije drže u privatnom oblaku, dok za manje osetljive zadatke koriste fleksibilnost i ekonomičnost javnog oblaka. Ovaj model pruža veću fleksibilnost i više opcija za upravljanje podacima.

☁️ Multicloud

U multicloud okruženju, kompanije koriste više cloud provajdera da zadovolje specifične potrebe.

Na primer, jedna firma može koristiti jednog provajdera za skladištenje podataka, a drugog za razvoj aplikacija. Ovaj pristup pomaže da se izbegne zavisnost od jednog provajdera i omogućava optimizaciju troškova i usluga tako što se bira najbolji provajder za svaki zadatak.

Cloud computing usluge

Pored modela implementacije, postoje i različite vrste cloud computing usluga koje kompanije mogu koristiti, u zavisnosti od svojih potreba.

💻 Infrastruktura kao usluga (IaaS)

IaaS omogućava kompanijama pristup osnovnoj IT infrastrukturi, poput virtuelnih mašina, skladišta podataka i mreža - sve preko interneta.

Sa IaaS-om, firme mogu po potrebi povećavati ili smanjivati resurse infrastrukture, bez ulaganja u fizički hardver. Ovo je odličan izbor za kompanije kojima je potrebna fleksibilnost i kontrola troškova, posebno za hostovanje web sajtova ili pokretanje razvojnih okruženja.

💻 Platforma kao usluga (PaaS)

PaaS pruža platformu na kojoj developeri mogu praviti, testirati i pokretati aplikacije, bez brige o osnovnoj infrastrukturi.

Uključuje sve što je potrebno za razvoj aplikacije – alate za programiranje, baze podataka, operativne sisteme – sve u oblaku. PaaS ubrzava proces razvoja, omogućavajući timovima da se fokusiraju na kodiranje, a ne na servere.

💻 Softver kao usluga (SaaS)

SaaS isporučuje softverske aplikacije preko interneta, omogućavajući korisnicima da koriste alate i usluge bez potrebe za instalacijom ili održavanjem.

Od email platformi i CRM sistema do alata za saradnju, SaaS olakšava kompanijama implementaciju i skaliranje softvera prema potrebama, bez dodatnog IT održavanja.

💻 Serverless computing (računarstvo bez servera)

U ovom modelu, developeri mogu praviti i pokretati aplikacije bez ikakvog upravljanja infrastrukturom.

Cloud provajder automatski dodeljuje resurse po potrebi, omogućavajući kompanijama da se potpuno fokusiraju na kod i inovacije. Idealno je za dinamične aplikacije gde se upotreba resursa često menja.

Prednosti računarstva u oblaku

Sa poslovnog stanovišta, posebno za kompanije koje prolaze kroz digitalnu transformaciju, cloud computing donosi gotovo neograničene prednosti.

Pozitivno utiče na budžet, bezbednost i još mnogo toga, naročito u poređenju sa tradicionalnom IT infrastrukturom.

Evo pregleda glavnih benefita cloud computinga:

✔️ Praktičnost

Sa cloud computingom, sve – od čuvanja podataka do pokretanja aplikacija – dostupno je na nekoliko klikova. Kompanije više ne moraju da brinu o instaliranju softvera na svakom uređaju ili o upravljanju serverima. "Oblak" omogućava trenutni pristup resursima i aplikacijama sa bilo kog mesta, u bilo koje vreme, što je posebno praktično za rad na daljinu ili globalne operacije.

✔️ Fleksibilnost

Cloud computing pruža kompanijama fleksibilnost da po potrebi povećaju ili smanje IT resurse. To znači da firme lako mogu da odgovore na sezonske skokove u potražnji, rast broja korisnika ili iznenadne promene u poslovnim potrebama. Bilo da vam treba dodatna računarska snaga ili dodatno skladište, "oblak" rešenja omogućavaju da plaćate samo ono što koristite, samo kada vam je potrebno.

✔️ Isplativost

Jedna od najvećih prednosti cloud computinga je upravo ušteda. Prelaskom u "oblak", kompanije izbegavaju visoke inicijalne troškove kupovine hardvera i održavanja sopstvenih data centara. Pay-as-you-go model omogućava firmama bolju kontrolu budžeta i smanjuje gubitke zbog neiskorišćenih resursa.

✔️ Skalabilnost

Bilo da ulazite na nova tržišta ili uvodite nove proizvode, cloud provajderi omogućavaju vam rast bez brige o ograničenjima hardvera. Ova fleksibilnost pomaže infrastrukturi da podrži razvoj, a da troškovi ostanu pod kontrolom.

✔️ Pouzdanost

Cloud provajderi nude ugrađene redundancije i automatske bekape, što znači da kompanije mogu računati na visoku dostupnost i stabilnost podataka. Sa globalnim data centrima, informacije se čuvaju na više lokacija, smanjujući rizik od prekida rada ili gubitka podataka zbog lokalnih problema. Ovaj nivo pouzdanosti omogućava da poslovanje teče glatko, čak i u vanrednim situacijama.

✔️ Bezbednost

Cloud provajderi primenjuju napredne sigurnosne mere, uključujući enkripciju, višefaktorsku autentifikaciju i kontinuirano praćenje. Iako je kompanijama i dalje odgovornost da zaštite svoje podatke sa svoje strane, "oblak" pruža snažnu zaštitu od sajber-napada i neovlašćenog pristupa.

Kako funkcioniše računarstvo u oblaku?

Cloud computing koristi ogroman mrežni sistem udaljenih servera koji se nalaze na internetu, umesto na lokalnim računarima ili fizičkim serverima.

Kada koristite cloud usluge, u suštini „pozajmljujete“ prostor i procesorsku snagu iz ovih udaljenih data centara.

Evo kako to funkcioniše: umesto da kupuju, poseduju i održavaju fizičke servere i data centre, kompanije iznajmljuju pristup skladištu, računarskoj snazi i drugim tehnološkim resursima po potrebi.

Ovo omogućava veliku fleksibilnost, jer resurse možete povećati kada potražnja raste ili smanjiti tokom sporijih perioda, bez ulaganja u skupu infrastrukturu.

Ključne tehnologije koje stoje iza cloud computinga uključuju virtualizaciju, koja omogućava da više korisnika bezbedno deli isti fizički hardver, i DevOps alate za automatizaciju koji upravljaju i optimizuju cloud resurse.

Cloud provajderi preuzimaju teži deo posla – održavanje servera, sigurnosne zakrpe i sistemska ažuriranja – dopuštajući kompanijama da se fokusiraju na inovacije, a ne na IT glavobolje.

Rezultat? Kompanije mogu efikasnije da posluju, bez tereta upravljanja infrastrukturom, i da se posvete stvaranju vrednosti za korisnike, bilo da je reč o razvoju aplikacija, analizi podataka ili podršci timovima na daljinu.

Primena i upotreba računarstva u oblaku

Cloud computing stoji iza nekih od najinovativnijih rešenja i svakodnevnih usluga na koje se oslanjaju i kompanije i korisnici. Od razvoja novih aplikacija do upravljanja ogromnim količinama podataka, evo kako se računarstvo u oblaku koristi u različitim industrijama.

Kreiranje cloud-native aplikacija

Cloud platforme pružaju programerima alate i okruženja koja omogućavaju brže kreiranje i pokretanje aplikacija nego ikada pre.

Na primer, mnoge kompanije koriste low-code platforme za razvoj kako bi ubrzale proces. Timovi mogu da razvijaju, testiraju i pokreću aplikacije bez potrebe za dubokim znanjem programiranja.

Platforme koje podržavaju low-code i no-code razvoj omogućavaju organizacijama da brže inoviraju. Cloud-native aplikacije su dizajnirane da u potpunosti iskoriste fleksibilnost, skalabilnost i pouzdanost oblaka, što znači da kompanije mogu brže plasirati nove proizvode i usluge korisnicima.

Čuvanje, bekap i obnova podataka

Jedna od najčešćih primena cloud computinga je čuvanje podataka.

Kompanije mogu sigurno skladištiti ogromne količine podataka u oblaku, sa lakoćom im pristupati i smanjiti rizik od gubitka podataka. Sa automatskim bekapom i funkcijama za oporavak u slučaju katastrofe, cloud platforme pomažu kompanijama da zaštite svoje informacije i brzo ih obnove u slučaju prekida rada ili sajber-napada.

Strimovanje audio i video sadržaja

Kada gledate omiljenu seriju ili slušate muziku online, velika je verovatnoća da cloud computing radi u pozadini.

Servisi poput Netflixa i Spotify-a oslanjaju se na cloud infrastrukturu da bi milionima korisnika obezbedili nesmetano strimovanje, pružajući glatko iskustvo bez obzira na geografski položaj ili uređaj.

Dostavljanje softvera po potrebi

Cloud computing omogućava Software as a Service (SaaS), gde kompanije mogu da isporučuju aplikacije preko interneta, bez tradicionalne instalacije. To znači da korisnici mogu odmah pristupiti softveru sa bilo kog uređaja, bez brige oko preuzimanja ili ažuriranja. Primeri su platforme poput Dropbox-a ili Slack-a.

Testiranje i razvoj aplikacija

Oblak pruža spremno okruženje za testiranje i razvoj aplikacija.

Umesto da čekaju fizički hardver, programeri mogu odmah koristiti resurse u "oblaku", pokretati simulacije i vršiti testiranje, čime skraćuju vreme potrebno za plasiranje proizvoda na tržište.

Analiza podataka

Cloud computing je ključan za kompanije koje žele da analiziraju ogromne skupove podataka. 

Omogućava organizacijama da vrše big data analitiku bez potrebe za skupim hardverom u sopstvenim prostorijama. Kompanije mogu donositi pametnije i brže odluke obradom velikih količina podataka u realnom vremenu, dobijajući uvide koji pokreću rast.

Integracija veštačke inteligencije

Oblak olakšava integraciju naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML) u svakodnevne operacije.

Kompanije mogu koristiti ove alate da unaprede korisničko iskustvo, automatizuju procese i donose odluke zasnovane na podacima brže i efikasnije.

Primeri računarstva u oblaku

Cloud computing je svuda oko nas i pokreće neke od najpoznatijih servisa i platformi koje svakodnevno koristimo.

Evo nekoliko primera koje verovatno poznajete:

E-commerce platforme: Online prodavci poput Amazona koriste "oblak" infrastrukturu za upravljanje ogromnim količinama podataka i saobraćaja, posebno tokom perioda pojačane kupovine.

Alati za saradnju: Servisi poput Slack-a koriste oblak da bi omogućili trenutnu saradnju, deljenje fajlova i komunikaciju za timove na daljinu. Ovi alati olakšavaju poslovanje i timski rad, bez obzira na geografsku lokaciju članova tima.

Sistemi za upravljanje odnosima sa klijentima (CRM): Cloud CRM rešenja, poput Salesforce-a, pomažu kompanijama da zaštite podatke o klijentima, pojednostave radne tokove i unaprede korisničku podršku. Zahvaljujući cloud computingu, CRM sistemi su dostupni sa bilo koje lokacije, što timovima omogućava da ostanu povezani i brzo reaguju.

Kako odabrati najbolje rešenje?

Pravilan izbor cloud computing rešenja zavisi od potreba, ciljeva i resursa vaše kompanije.

Počnite tako što ćete proceniti šta vaša organizacija zaista zahteva. Da li je to skalabilnost, određene cloud usluge poput IaaS ili SaaS, ili specijalizovane funkcije poput dodatne zaštite osetljivih podataka?

Razmotrite saradnju sa cloud provajderima koji nude fleksibilnost kada je reč o cenama, nivou usluge i podršci.

Ako razvijate aplikacije, istražite platforme koje podržavaju cloud-native razvoj, kao što je Salesforce-ova platforma za razvoj aplikacija.

Za kompanije sa strožim zahtevima za privatnost podataka, važno je da provajder nudi snažne opcije zaštite podataka, kao što se nalaze u rešenjima za sigurnost cloud podataka.

Ključ je pronaći rešenje koje raste zajedno sa vašim poslovanjem, integriše se bez problema sa postojećim alatima i zadovoljava operativne potrebe, bez nepotrebnog komplikovanja IT infrastrukture.

Izvor: Salesforce