DEFINICIJA, PREDNOSTI I METODOLOGIJA
Šta je DevOps?
Devet od deset lidera smatra da sporo funkcionisanje IT operacija usporava inovacije. DevOps i ALM omogućavaju timovima da brže i pouzdanije lansiraju softver.
Danas IT podrazumeva brzo isporučivanje personalizovanih iskustava, i to bez velikih troškova. Pa ipak, 91% lidera smatra da operativni izazovi ozbiljno usporavaju inovacije i produktivnost timova.
Dobra vest je da moderne DevOps prakse, u okviru pravilno postavljene strategije upravljanja životnim ciklusom aplikacija (ALM), daju timovima alate i znanje da brzo i bezbedno lansiraju nove funkcionalnosti i mogućnosti na tržište.
Pa, šta je zapravo DevOps i kako funkcioniše?
DevOps definicija
DevOps je spoj reči development (razvoj) i operations (operacije).
Njegov cilj je da ubrza ceo proces pravljenja softvera koristeći automatizovane alate i pametne prakse saradnje.
U praksi, DevOps stvara timsku kulturu u kojoj ljudi i tehnologija rade zajedno. Tako se proizvodi pouzdani softver, uvode nove funkcionalnosti i ispravke, i sve to znatno brže nego ranije.
DevOps objašnjenje
Agile je uobičajena metodologija koja omogućava timovima da brzo reaguju na povratne informacije i rade iterativno, fazu po fazu. DevOps uzima te iste principe i primenjuje ih na ceo proces razvoja softvera, sa fokusom na stalno unapređenje.
Uvođenjem DevOps alata, timovi bolje sarađuju, brže dobijaju povratne informacije i brže uvode nova ažuriranja.
Sa DevOps kulturom, timovi se lakše prilagođavaju promenama na tržištu i pružaju korisnicima bolje i vrednije iskustvo.
Kako DevOps funkcioniše u praksi?
Jedinstvena osobina DevOps tima je sam tim.
Kolektivna odgovornost, koja uključuje produkt menadžera, inženjere i poslovnog administratora, orkestrira čitav životni ciklus razvoja softvera, od razvoja do implementacije. Ovakav pristup omogućava timovima da razviju širi spektar veština, što im pomaže da bolje odgovore na izazove složenog životnog ciklusa aplikacije.
Posebno, timovi koji primenjuju DevOps prakse mogu automatizovati i pojednostaviti procese kako bi poboljšali pouzdanost i brzinu. DevOps je ključni resurs za primenu principa kao što su kontinuirana isporuka (continuous delivery), kontinuirana integracija (continuous integration), saradnja i automatizacija.
Kada je reč o životnom ciklusu aplikacije, važno je prepoznati kako DevOps i ALM funkcionišu zajedno kako bi se osigurao uspeh proizvoda.
Šta je upravljanje životnim ciklusom aplikacije (ALM)?
ALM (Application Lifecycle Management) je okvir koji pokriva ceo proces razvoja i upravljanja aplikacijama, od ideje i dizajna do konačnog lansiranja. Možete ga zamisliti kao vašeg pomoćnika za agilno upravljanje promenama.
ALM pomaže da:
-
lakše upravljate zahtevima za promene,
-
ubrzate razvoj,
-
izbegnete skupe greške kada aplikacija krene u produkciju.
Uz kontrolu izvornog koda, možete testirati sve izmene sa jednog mesta i precizno kreirati nove funkcionalnosti.
U suštini, ALM odgovara na pitanje “šta radimo”.
Testiramo i proveramo aplikacije.
DevOps, s druge strane, pokazuje “kako to radimo”
Automatizujemo testiranje i omogućavamo da se kod besprekorno integriše.
Zašto je DevOps važan?
Tehnologija je promenila svaku industriju, od bankarstva do maloprodaje. Softver više nije samo lep dodatak, već ključni deo načina na koji kompanije funkcionišu.
Od mobilnih aplikacija do online servisa, softver poboljšava efikasnost u svim segmentima poslovanja, poput logistike, komunikacije i operacija.
Brži razvoj aplikacija znači:
-
veću efikasnost IT timova,
-
bolje mogućnosti za zaposlene,
-
i brže lansiranje novih proizvoda na tržište.
Uz DevOps kulturu, vreme koje se gubi na prenošenje zadataka i usklađivanje koda postaje prošlost. Kada razvojni i operativni timovi rade zajedno, efikasnost je zagarantovana.
Kompanije koje primene DevOps kulturu u proseku ostvaruju:
-
25% manju cenu IT operacija,
-
30% bržu implementaciju novih rešenja,
-
28% veću produktivnost developera.
Glavne prednosti uvođenja DevOps-a
Brži razvoj aplikacija donosi velike koristi: povraćaj investicije (ROI) može da poraste i do 285%, vreme potrebno da proizvod stigne na tržište se smanjuje, a IT timovi rade efikasnije. I to je samo početak.
Kada IT timovi koriste DevOps, mogu se očekivati značajna poboljšanja u sledećim oblastima:
-
Brzina i efikasnost
-
Saradnja između timova
-
Česta ažuriranja
-
Kvalitet i pouzdanost aplikacija
-
Razvoj karijere
-
Fleksibilnost organizacije
-
Smanjenje troškova
-
Smanjenjw rizika i povećanjw sigurnosti
I to su samo neke od prednosti. Bolje razumevanje DevOps-a pomaže da vizualizujete koje promene vaša organizacija može da uvede i kako da je transformiše.
Kako DevOps koristi automatizaciju, AI i mašinsko učenje?
Jedna od najkorisnijih stvari koje timovi koriste u DevOps-u je automatizacija i infrastruktura kao kod (IaC). To znači da se razvoj, testiranje i produkcija mogu efikasno upravljati i skalirati.
🔸 Automatizacija pomaže da se lakše nose složeni ili stalno menjajući sistemi.
🔸 Infrastruktura kao kod omogućava da se celokupno okruženje - od razvoja do testiranja i produkcije - brzo i precizno upravlja.
Kombinacija automatizacije, AI i mašinskog učenja omogućava brži i pouzdaniji razvoj, praćenje i povratne informacije. Kako AI i mašinsko učenje napreduju, efikasnost i kvalitet procesa će i dalje rasti.
Pregled DevOps metodologije
Usvajanje najboljih DevOps praksi ključ je za veću efikasnost, bolju produktivnost i uštede u radu timova.
11 ključnih DevOps praksi
Ove prakse pomažu timovima da rade bolje u DevOps okruženju:
-
Upravljanje projektima kroz Agile
-
Kontinuirana integracija i kontinuirana isporuka (CI/CD)
-
Automatizovano testiranje
-
Praćenje DevOps procesa (pipeline monitoring)
-
Observability – uvid u ponašanje sistema i aplikacija
-
Korišćenje pravih alata i metrika
-
Primena bezbednosti od samog početka
-
Kontinuirani feedback – stalna povratna informacija
-
Praćenje u realnom vremenu
-
Održavanje zdrave kulture tima
-
Fokus na saradnju, empatiju, kontinuirano unapređenje i učenje iz grešaka
Važne razlike u DevOps procesima
Postoje srodni sistemi i metodologije koji se često pomešaju sa DevOps-om, pa evo pojašnjenja:
🔹 DevOps vs CI/CD: CI/CD je deo DevOps procesa i pomaže da se kod stalno ažurira i testira automatski, što smanjuje greške.
🔹 DevOps vs SRE: SRE timovi rade zajedno sa DevOps-om kako bi aplikacije bile stabilne i skalabilne, smanjujući rizik od grešaka u promenama.
🔹 DevOps vs DevSecOps: DevSecOps stavlja bezbednost u prvi plan, posebno u radu sa cloud-om, dok DevOps obično uključuje standardne bezbednosne provere.
🔹 DevOps vs Agile: DevOps primenjuje Agile principe na razvoj softvera. Obe metodologije omogućavaju iteracije i saradnju, ali DevOps je više fokusiran na tehnologiju i razvoj softvera.
🔹 DevOps vs Waterfall (vodopad): Waterfall je linearan proces, sporiji i manje fleksibilan, pogodan za male projekte sa predvidivim fazama. DevOps, nasuprot tome, podržava brze promene i stalna unapređenja.
Faze DevOps životnog ciklusa
Glavne faze kroz koje prolazi DevOps razvoj su:
Planiranje:
Definišu se zahtevi projekta i razlažu na pojedinačne zadatke. Tim razrađuje dizajn i identifikuje potrebna razvojna i test okruženja.
Razvoj (Build):
Programeri pišu kod prema specifikacijama, pripremaju izvršne fajlove i koriste verzionisanje (version control) da bi tim mogao da sarađuje i prati promene. Ovde se često koristi automatizacija i AI za bržu i precizniju izradu.
Testiranje (Test):
Kod se testira kako bi se otkrile greške pre nego što se spoji sa radom drugih timova. Takođe se radi user acceptance testing (UAT) - provera da li sve funkcioniše u stvarnom okruženju. Automatizacija pomaže da proces bude precizan i bez grešaka.
Isporuka (Release):
Softver se priprema za objavu - dokumentacija, beleške o izdanju i potrebna odobrenja se finalizuju.
Praćenje (Observe):
Kontinuirano se prati performans aplikacije i iskustvo korisnika. Alati za monitoring pomažu da se problemi brzo uoče i reše.
⚠️ Napomena: Iako su faze DevOps-a teoretski linearne, u praksi su fleksibilne i stalno se prilagođavaju. Članovi tima imaju jasno definisane zadatke u svakoj fazi i nadgledaju uspeh procesa.
Kako izgraditi DevOps pipeline
Razvoj softvera je samo jedan deo DevOps slagalice. Da biste napravili čitav DevOps pipeline, vaša organizacija treba da primeni strukturisano učenje i dobre prakse na sve projekte i procese.
Ovaj proces možete pojednostaviti uz kvalitetnu podršku iz Salesforce-a, tako što ćete svoj DevOps pipeline izgraditi unutar DevOps Centra.
Primena DevOps alata i softvera
Kombinacija DevOps-a i ALM-a čini softver lakšim za razvoj, omogućava bolja iskustva za korisnike i pomaže da se nove funkcionalnosti i aplikacije lansiraju brzo i pouzdano.
Nije dovoljno samo izabrati prave DevOps alate - važno je imati i stručnu podršku i smernice, kako biste od starta postigli što veći uspeh.
Izvor: Salesforce
