Šta je enkripcija podataka?

Enkripcija (šifrovanje) podataka podrazumeva proces u kojem se osetljive informacije pretvaraju u nečitljiv oblik, kako bi se sačuvale od neovlašćenog pristupa na uređajima i serverima.

Svaki osetljivi podatak sa kojima vaša organizacija radi može biti meta napada. Bez odgovarajuće zaštite, čak i mali bezbednosni propust može dovesti do problema sa regulativom i narušavanja reputacije. Zato je zaštita podataka ključni deo svake strategije, a način na koji to radite je od presudne važnosti. Tu nastupa enkripcija.

Enkripcija podataka pretvara informacije u format koji nije čitljiv bez posebnog ključa, štiteći ih od neovlašćenog pristupa i obezbeđujući sigurnost na svim uređajima i serverima.

Ona igra važnu ulogu u očuvanju privatnosti podataka jer štiti informacije sačuvane na diskovima i one koje se prenose kroz mreže.

Enkripcija je jedan od temelja svake bezbednosne platforme, jer pomaže kompanijama da budu u skladu sa industrijskim standardima i zakonskim zahtevima.

U nastavku ćemo detaljnije pogledati standarde, tipove i najbolje prakse enkripcije podataka koje mogu ojačati vašu bezbednost i sačuvati vredne informacije.

Šta je end-to-end enkripcija podataka?

End-to-end enkripcija (E2EE) je način zaštite podataka od samog izvora do krajnjeg odredišta.

Kod E2EE, samo pošiljalac i primalac mogu da pristupe podacima. Čak ni provajderi usluga koji prenose te podatke nemaju uvid u njihov sadržaj. Ovakav tip enkripcije je posebno popularan u softverima za bezbednu komunikaciju, kao što su aplikacije za razmenu poruka ili email servisi, gde je privatnost od ključne važnosti.

E2EE funkcioniše tako što se podaci šifriraju na uređaju pošiljaoca pre nego što budu poslati, a dešifruju se tek kada stignu na uređaj primaoca. Na ovaj način, čak i ako neko presretne podatke tokom prenosa, oni ostaju nečitljivi.

Enkripcija podataka u mirovanju i u prenosu

Enkripcija podataka može da zaštiti informacije u dve glavne faze: u mirovanju i u prenosu.

Podaci u mirovanju su informacije koje su sačuvane na uređajima, u bazama podataka ili na cloud skladištima. Kada su ti podaci enkriptovani, čak i ako neko dođe do fizičkog pristupa skladištu, ne može ih pročitati bez ključa za dekripciju.

Podaci u prenosu su informacije koje se aktivno šalju sa jednog mesta na drugo, poput emaila ili fajlova koji se otpremaju. Enkripcija podataka u pokretu štiti ih dok putuju kroz mreže, tako da ostaju nečitljivi čak i ako ih neko presretne.

Važno je štititi podatke u oba stanja, jer svako od njih nosi svoje posebne rizike i ranjivosti.

Data masking vs. enkripcija podataka

Maskiranje podataka i enkripcija su dve tehnike za zaštitu osetljivih informacija, ali funkcionišu na različite načine.

Maskiranje podataka zamenjuje stvarne podatke izmišljenim, ali realističnim informacijama, koje se često koriste u testiranju ili razvoju. Na primer, maskirana baza podataka može da zameni prava imena i brojeve računa korisnika lažnim vrednostima, što omogućava developerima da rade sa podacima bez otkrivanja stvarnih detalja.

Salesforce-ov Data Mask & Seed ubrzava razvoj i smanjuje bezbednosne rizike tako što obezbeđuje testne Sandbox okruženja sa podacima koji izgledaju kao pravi.

Enkripcija, s druge strane, šifrira podatke tako da ih može pročitati samo onaj ko poseduje ključ za dekripciju. Za razliku od maskiranih podataka, enkriptovani podaci mogu da se vrate u svoj originalni oblik kada je to potrebno.

Ukratko: maskiranje podataka je najbolje za okruženja gde originalni podaci nisu potrebni, dok je enkripcija neophodna kada ovlašćeni korisnici moraju da imaju siguran pristup pravim informacijama.

Zašto je enkripcija podataka važna?

Pretvaranjem podataka u kodirani format, enkripcija osigurava da im mogu pristupiti ili ih protumačiti samo ovlašćene strane.

Ovo je posebno važno u industrijama poput finansija i zdravstva, gde osetljivi podaci moraju ostati zaštićeni od neovlašćenog pristupa i sajber pretnji.

Prednosti enkripcije podataka

Poverljivost: Enkripcija štiti privatne informacije tako da ostaju poverljive čak i ako dospeju u pogrešne ruke.

Integritet: Osigurava da podaci ne budu izmenjeni tokom čuvanja ili prenosa, čime se zadržava njihova pouzdanost.

Autentikacija: Može da potvrdi identitet korisnika i sistema uključenih u razmenu podataka, čime se jača poverenje.

Usklađenost sa propisima: Mnoge regulative, poput GDPR-a ili PCI DSS-a, zahtevaju enkripciju ličnih i finansijskih podataka, pa je ona ključna za ispunjavanje zakonskih standarda.

Uticaj enkripcije na bezbednosne incidente

Enkripcija je jedan od najefikasnijih načina da se umanji posledica curenja podataka. Čak i ako podaci budu kompromitovani, ostaju nečitljivi, što značajno smanjuje rizik da ih napadači zloupotrebe.

Na primer, finansijske institucije često koriste enkripciju za zaštitu osetljivih informacija kao što su brojevi računa i detalji transakcija. U slučajevima kada su enkriptovani podaci ukradeni, napadači nisu mogli da im pristupe niti da ih zloupotrebe, čime je šteta za klijente bila minimalna.

Vrste enkripcije podataka

Metode enkripcije se razlikuju u zavisnosti od nivoa bezbednosti i načina upotrebe. Evo pregleda najčešćih tipova enkripcije i gde se najviše koriste:

Simetrična enkripcija

Koristi jedan isti ključ i za enkripciju i za dekripciju podataka, što je čini brzom i efikasnom. Primer je AES, a najviše se koristi u sigurnim internim okruženjima gde iste strane upravljaju celim procesom.

Asimetrična enkripcija

Poznata i kao enkripcija javnim ključem. Koristi se jedan javni ključ za enkripciju, a drugi - privatni ključ - za dekripciju. Ovaj pristup omogućava sigurne razmene podataka bez potrebe za deljenjem istog ključa. Najčešće se koristi za bezbedne online transakcije i email komunikaciju, primer je RSA.

Hibridna enkripcija

Spaja prednosti oba pristupa. Koristi asimetričnu enkripciju da bi se bezbedno razmenio simetrični ključ, a zatim se taj ključ koristi za brzu enkripciju podataka. Ovo je osnova za bezbedne internet veze, poput HTTPS-a.

Kvanta enkripcija

Još uvek u razvoju, ali osmišljena da pruži zaštitu od budućih pretnji koje bi mogao doneti kvantni računar. Koristeći principe kvantne mehanike, jednog dana bi mogla postati sigurnija alternativa današnjim metodama.

Kako funkcioniše enkripcija podataka?

Efikasna enkripcija je ključna za sigurnost podataka, bilo da su sačuvani ili se aktivno koriste.

Enkripcija pretvara čitljiv tekst (plaintext) u nečitljiv kodirani oblik (ciphertext) pomoću algoritama i enkripcionih ključeva. Proces obično ima tri koraka:

1️⃣ Generiše se enkripcioni ključ koji će „zaključati“ i „otključati“ podatke.

2️⃣ Algoritam za enkripciju, poput AES-a ili RSA, koristi ključ da pretvori čitljiv tekst u kodirani.

3️⃣ Kada ovlašćeni korisnici žele pristup, koriste dekripcioni ključ da kodirani tekst ponovo postane čitljiv.

Bezbednost enkripcije zavisi od složenosti ključa. Duži ključevi pružaju jaču zaštitu od napada. Pored toga, od presudne važnosti je i dobro upravljanje ključevima: čuvanje na sigurnom mestu i njihovo redovno menjanje.

Enkripcija podataka u mirovanju

Enkripcija podataka u mirovanju štiti informacije bez obzira na to gde su sačuvane. Neke od uobičajenih metoda su:

Full Disk Encryption (FDE): Enkriptuje sve na disku ili uređaju, pa su podaci zaštićeni čak i ako je uređaj izgubljen ili ukraden.

Enkripcija baza podataka: Mnoge baze koriste transparentnu enkripciju (Transparent Data Encryption) koja osigurava da podaci unutar baze budu nečitljivi bez pravih akreditiva.

Enkripcija cloud skladišta: Veliki cloud provajderi nude enkripciju podataka u mirovanju kao dodatni sloj bezbednosti.

Enkripcija podataka u prenosu

Podaci u prenosu su posebno ranjivi jer se kreću između lokacija, recimo preko mreže ili između servera. Evo kako mogu da se zaštite:

TLS/SSL protokoli: TLS (Transport Layer Security) i SSL (Secure Sockets Layer) štite podatke tokom online transakcija, sprečavajući presretanje i prisluškivanje.

VPN (Virtual Private Network): VPN pravi sigurne, enkriptovane veze preko javnih mreža, što je idealno za rad na daljinu i bezbedno surfovanje internetom.

Enkripcija podataka u upotrebi

Podaci u upotrebi su oni koje aplikacije trenutno obrađuju, pa su privremeno dekriptovani kako bi mogli da se koriste. Zaštita podataka u ovoj fazi je složena, ali nove tehnologije nude rešenja.

Homomorfna enkripcija omogućava obradu podataka bez njihovog dekriptovanja, čuvajući privatnost čak i dok su u upotrebi. Iako je još u razvoju, ima veliki potencijal u oblastima kao što su bezbedna analitika podataka i računarstvo u oblaku.

Najčešći izazovi u enkripciji podataka

Iako je enkripcija moćan alat za zaštitu podataka, ona ima i svoje izazove. Ako se ne primenjuje pažljivo, bezbednosne pretnje i složenost implementacije mogu umanjiti njenu efikasnost. Evo najčešćih problema i načina kako se mogu rešiti:

Brute-force napadi: Ovo su ponovljeni pokušaji pogađanja enkripcionog ključa. Kraći ključevi su ranjiviji, dok duži i složeniji ključevi, poput AES-256, pružaju mnogo jaču zaštitu.

Side-channel napadi: Tokom procesa enkripcije mogu „procuriti“ informacije, poput vremena obrade, koje otkrivaju tragove o ključu. Korišćenje sigurnih algoritama i specijalizovanog hardvera značajno smanjuje ovaj rizik.

Kvantno računarstvo: U budućnosti bi kvantni računari mogli da probiju današnje enkripcione metode. Zato se već sada razvijaju algoritmi otporni na kvantne napade, koji će pomoći organizacijama da budu spremne za dugoročnu bezbednost podataka i cloud sistema.

Upravljanje ključevima: Upravljanje enkripcionim ključevima kroz različite sisteme može biti veoma složeno. Centralizovani i automatizovani sistemi za upravljanje ključevima olakšavaju ovaj proces i dodatno jačaju sigurnost.

Najbolje prakse enkripcije podataka

Da bi enkripcija donela maksimalnu sigurnost, organizacije treba da primenjuju nekoliko ključnih praksi. Ove strategije pomažu da enkripcija bude i efikasna i usklađena sa najnovijim standardima.

1. Koristite jake enkripcione standarde

Izbor najsnažnijih standarda je osnova bezbednosti podataka. Algoritmi poput AES-a pružaju visok nivo zaštite, naročito uz ključeve dužine 128 bita ili više. Redovno procenjujte i ažurirajte algoritme kako biste bili korak ispred novih pretnji.

2. Redovno menjajte i upravljajte ključevima

Bezbednost enkripcije direktno zavisi od toga kako se ključevima upravlja. Redovna rotacija ključeva, kao i čvrsta pravila za njihovo čuvanje i lozinke, sprečavaju neovlašćen pristup. Automatizovani alati mogu olakšati rotaciju i centralizovati upravljanje, smanjujući rizike i posledice eventualnog kompromitovanja ključeva.

3. Kombinujte enkripciju sa drugim merama zaštite

Enkripcija je najefikasnija kada je deo šire strategije bezbednosti, zajedno sa autentifikacijom, kontrolom pristupa i merama za očuvanje integriteta podataka. Višeslojni pristup stvara otporniji bezbednosni okvir i značajno smanjuje šansu za propuste. Na primer, kombinacija enkripcije i višefaktorske autentifikacije dodatno osnažuje sigurnost jer samo verifikovani korisnici mogu dekriptovati osetljive podatke.

4. Uskladite se sa regulatornim zahtevima

Mnoge industrije moraju da prate specifične enkripcione standarde kako bi bile u skladu sa zakonima i regulativama. Na primer, zdravstvene organizacije moraju da prate HIPAA smernice, dok finansijske institucije slede PCI DSS standarde. Ispunjavanje ovih zahteva ne samo da štiti podatke već pomaže i da se izbegnu kazne.

Kako izabrati najbolje alate za bezbednost i enkripciju podataka?

Odabir softvera za enkripciju koji odgovara potrebama vaše organizacije ključan je za zaštitu podataka. Fokusirajte se na rešenja koja prate priznate bezbednosne standarde, lako se integrišu sa postojećim sistemima i nude jednostavno upravljanje. Evo koje funkcije treba da imate na umu:

• Usklađenost sa industrijskim regulativama

• Automatizovano upravljanje ključevima za sigurnu i centralizovanu kontrolu

• Jednostavna integracija sa bazama podataka i cloud sistemima

• Mogućnost rasta u skladu sa vašim potrebama za podacima

Izbor softvera sa ovim mogućnostima obezbeđuje balans između snažne zaštite i jednostavnog korišćenja, što znači dugoročnu podršku bezbednosti podataka u vašoj organizaciji.

Salesforce nudi upravo takva rešenja. Shield Platform Encryption vam pomaže da zaštitite osetljive podatke i pritom sami upravljate enkripcionim ključevima.

Salesforce Shield 2.0 donosi naprednu zaštitu i omogućava kompanijama da se proaktivno brane od internih i eksternih pretnji, ispune sve strože regulative o privatnosti podataka i bezbedno uvedu Agentforce.

Salesforce Shield 2.0 omogućava da u realnom vremenu pratite ko ima pristup podacima i kada, da brzo otkrijete i sprečite neovlašćene aktivnosti, ali i da očuvate istoriju podataka i njihov integritet radi potpune usklađenosti.

Pored toga, Shield 2.0 pruža mogućnost enkripcije osetljivih informacija uz potpunu kontrolu nad enkripcionim ključevima, kao i jednostavnu identifikaciju i klasifikaciju kritičnih podataka. Na ovaj način, vaša najvrednija imovina - podaci - ostaje uvek zaštićena.

Enkripciji podataka: Česta pitanja

Šta je enkripcija podataka?

Enkripcija je proces pretvaranja podataka u kodirani, šifrovani oblik kako bi se sprečio neovlašćeni pristup. Koriste se kriptografski ključevi koji podatke pretvaraju u nečitljiv format, pa oni ostaju sigurni i nedostupni svima koji nemaju pravi ključ.

Kako funkcioniše enkripcija?

Enkripcija radi tako što algoritam uz pomoć ključa „izmeša“ podatke. Ključ je niz karaktera pomoću kojeg se podaci zaključavaju i otključavaju. Dokle god korisnik nema pravi ključ, podaci ostaju zaključani i nečitljivi, a tek kada se otključaju, vraćaju se u svoj originalni oblik.

Zašto je enkripcija važna za biznis?

Zato što štiti osetljive informacije od sajber pretnji i curenja podataka. Pomaže kompanijama da budu u skladu sa propisima o zaštiti podataka, gradi poverenje kod korisnika i čuva intelektualnu svojinu, finansijske podatke i lične informacije.

Koje vrste enkripcije postoje?

Postoje dve osnovne vrste: simetrična i asimetrična enkripcija. Simetrična koristi jedan isti ključ i za enkripciju i za dekripciju podataka, dok asimetrična (poznata i kao enkripcija javnim ključem) koristi dva ključa: javni za enkripciju i privatni za dekripciju.

Kako kompanije treba da biraju najbolje alate za enkripciju i bezbednost podataka?

Najbolje rešenje zavisi od potreba kompanije, propisa koje mora da ispoštuje i infrastrukture koju već koristi. Ključne stvari na koje treba obratiti pažnju su: kakvi se podaci štite, koliko je alat lak za implementaciju, da li se može povezati sa postojećim sistemima i kakvu reputaciju za sigurnost i podršku ima dobavljač.

Izvor: Salesforce