Dreamforce 2019

Kao i za Afriku, i na Dreamforce smo odleteli preko Turske, i nakon 14 sati leta stigosmo do San Franciska. Meni prvi put, Milan već kao iskusni trailblazer, treći put na najvećoj konferenciji na svetu (preko 175.000 posetioca svake godine).

Na aerodromu nas je dočekala vedeta IT scene Srbije i možda najpoznatiji stanovnik San Franciska sa ovih prostora, Nebojša Radović. Iako je znao za foru, i potrošio galone benzina na turistički obilazak San Franciska da ne bismo zaspali odmah po sletanju, nije mu uspelo. Milan i Eniac su u jednom trenutku čuli simfoniju sa zadnjeg sedišta koju je moja malenkost zasvirala nedugo po sedanju u auto. Jet leg je nastavio da mi pravi probleme skoro desetak dana, što nekada nije bilo loše, jer je vremenska razlika sa Beogradom devet sati, te sam u četiri ujutru mogao da prisustvujem nekim sastancima u Srbiji 🙂

San Francisko važi za jako skup grad, ali tokom trajanja Dreamforce konferencije, cene smeštaja skaču i do 7-8 puta. Letovi iz Srbije ništa manje jeftiniji. Moj savet je da odluka o poseti ovoj manifestaciji bude strateška i planska, nikako ishitrena. Krajem jedne godine planirajte odlazak na Dreamforce sledeće godine, kako ne biste morali da na leto potrošite novac za dvojicu učesnika, kada za isti novac može otići recimo četvoro, ukoliko sve platite početkom godine.

Koliko je bitno ovako nešto planirati govori činjenica da kotizacija za Dreamforce može koštati od 1.600 – 2.300 dolara po osobi, u zavisnosti od toga kada ih platite (a vrlo često sve karte planu u veoma kratkom vremenskom roku). Na to dodajte avionske karte, hotele, dnevne troškove… Kao što su nas učili na FON-u, “plan je ništa, planiranje je sve” 🙂

Kako smo hteli da spojimo business & pleasure, stigli smo par dana pred početak konferencije. Eniac je opet sa nama, i ovog puta u ulozi turističkog vodiča. Najpre smo videli grad iz automobila, kako bismo obišli obe strane grada, a nakon toga i istražili isti pešaka.

Golden Gate je bio obavezna destinacija, i stigli smo na vidikovac nekih pet minuta pre nego što se spustila magla.

Jedno od mesta koje mi je ostalo u sećanju jeste Crossroads Cafe. Najpre jer su imali jako dobru klopu i pogled na zaliv od milion dolara, zatim jer tu možete naći dosta expata (naročito sa ovih prostora), a i zato što je tu pao dogovor da sutra idemo za Sakramento i gledamo Kingse.

Ispostavilo se da smo uboli premiju, jer nije bio play off, a utakmica je bila super, odlučena u poslednjem minutu + su igrali protiv Bostona!

Kao pravi turisti, ni Alkatraz nismo mogli da preskočimo. Meni ipak najveći utisak je da su ameri pravi magovi da od nečeg tako običnog kao što je stena u moru, naprave mit o najpoznatijem zatvoru na svetu. Tu je najpre bila vojna baza, koju su kasnije pretvorili u zatvor, koji je to bio svega 29 godina. Ok, niko zvanično nijie pobegao, imao je “najpoznatiju klijentelu” tipa Al Kapone i ekipa, ali to je na kraju samo jedan zatvor i ništa više od toga.

Koračajući kroz Kinesku četvrt imali smo utisak da nismo više u Americi. Osim naziva ulica ispisanih na engleskom, ništa više ne govori da niste u nekoj kineskoj provinciji. Ono po čemu je ovo najpoznatija Kineska četvrt na svetu jeste što je ovde rođen Brus Li, mada mu ni spomenik nisu podigli 🙂

Mala italija je odmah pored Kineske četvrti, bukvalno ih deli jedna ulica. Prešavši jednu ulicu kao da smo prošli iz Azije u Evropu. Zaista fascinantno koliko razlike u kulturi, arhitekturi, ponašanju žitelja ovih delova grada, preko samo jednog semafora.

Da li mi se San Francisko svideo kao turisti? Iskreno i nije. Previše “mirisa” na ulicama, što od trave, sumpora i amonijaka (beskućnici), što ne može da se ignoriše. Svakako je okolina grada i priroda očaravajuća, ali sam grad baš i nije.

Kao što sam već napomenuo, ovo je najveća konferencija na svetu koju prosečno poseti 175.000 ljudi. Kako smo otišli par dana pre, svratili smo po akreditacije dan pre samog početka i preuzeli ih jako brzo. Kako kaže Milan, njegovo iskustvo je da na dan otvaranja možete čekati i više od dva sata u redu da biste dobili akreditaciju, iako postoji onlajn preregistracija.

Kako se ceo događaj odigrava na 12 lokacija (u nekoliko kongresnih sala i hotela), a i Salesforce zatvori jednu od ulica u samom centru, zaista nemate osećaj da je broj posetioca toliki, kao i da je prevelika gužva.

Dreamforce ima oko 3.500 sesija, te je bitno napraviti plan pre konferencije šta biste želeli da vidite, što nije predulsov da ćete stići na sve što ste planirali (jer mesta nisu blizu jedna drugom, iako je organizovan shuttle bus za posetioce konferencije). Te je bitno podeliti se kako biste obišli što više, a i upoznali što više ljudi, jer je networking jedna od najbitnijih stvari ove konferencije. Milan je išao na tehničke sesije, dok sam ja birao biznis – partner teme.

Sve je jako dobro organizovano, tako da predavanja možete pratiti na osnovu industrije iz koje ste ili na osnovu teme koja vas zanima. Key note predavači su uvek kasnije tokom dana, dok su na početku uvek predavanja Salesforce zaposlenih ili predstavljanje najboljih primera iz prakse. Meni jako zanimljivi koncept jesu bile sesije nazvane “Circles of Success”. Salesforce moderator na panelu ima manje i više iskusnije Salesforce klijenate. Osoba koja je pomogla manje iskusnim kolegama na jednoj sesiji odlazi na sledeću i bude ta koja postavlja pitanja i na taj način uči od iskusnijih od sebe.

Veoma mi se dopao deo za Salesforce partnere. U potpunosti je prilagođeno partnerima, gde samo oni i mogu da uđu. Ukoliko ti je potrebno, imaš lounge deo gde sedneš i radiš, ili uđeš u silent room zbog nekog sastanaka. Još jedan benefit jeste da možeš gledati key note predavače odatle, jer postoji prenos predavanja, pa ne moraš da se guraš kako bi ušao u salu. Neretko zbog interesovanja i gužve ni ne možeš ući u salu na neka od key note predavanja, a za ta predavanja ne postoji prenos. Nije ni čudo kada su key note predavači Obama, Tim Kuk, Emilia Klark, Stef Kari, Dejvid Bekam… E da, jesam pomenuo da u delu za partnere ima i klope i pića 🙂

Kada smo kod klope i pića, za partnere je prvog dana organizovan sastanak i ručak, gde nam je ukazana posebna čast jer “reprezentujemo Afriku”. Poslednjeg dana smo takođe uživali u havajskim specijalitetima na večeri u daleko poznatoj Trailblazer taverni.

U toku konferencije smo imali prilike da upoznamo ljude sa kojima sarađujemo na dnevnom nivou, kao i da održimo par jako konstruktivnih sastanaka sa visokim predstavnicima Salesforce kompanije.

Jedna od neobilaznih događaja tokom konferencije jeste i koncert, na kome je 2019. svirao Fleetwood Mac, dok su ranijih godina imali muzičare poput Metalike, U2, Foo Fightersa, Bruno Marsa, Ališe Kiz, Leni Krevica…

Ono što vam mogu reći da će 2020. biti godina kada ću posetiti Dreamforce po drugi put. Već smo bukirali letove i smeštaj, te se vidimo u San Francisku krajem godine 🙂

Prijavi se na Kameleon Newsletter i dobijaj redovno najnovije informacije iz Salesforce-a na srpskom.